Nekada smatrana božanskim delom, multifetalna trudnoća zahteva pojačan oprez, kako lekara, tako i trudnice. Multifetalna je ona trudnoća u kojoj se u materici razvija više od jednog ploda. Najčešće se radi o blizanačkoj trudnoći, ređi su slučajevi sa tri ili više plodova. Ovakva trudnoća ima svoje zakonitosti, način nastanka, razvoj, uticaj na zdravlje majke, ali i na plodove koji se razvijaju u zajedničkoj sredini.
Postoji nekoliko razloga koji uzrokuju nastanak višeplodne trudnoće: nasledne osobine, rasa, broj prethodnih višeplodnih trudnoća, trudnoća u kasnim godinama, lečena neplodnost, vantelesna oplodnja.
Mehanizam nastanka višestruke trudnoće podrazumeva da se ona može razviti iz jedne ili više oplođenih jajnih ćelija, pa tako imamo jednojajčane i višejajčane trudnoće. Kada se radi o višeplodnoj trudnoći najčešće je ona blizanačka.
Blizance prema embriološkom nastanku delimo na monozigotne (jednojajčane) i dizigotne (dvojajčane). Monozigotni blizanci su mnogo ređi od dizigotnih. Monozigotni blizanci nastaju oplodnjom jedne jajne ćelije i njenim kasnijim deljenjem. Ako deoba ovih ćelija zakasni, te se desi na početku druge nedelje od oplodnje, formiraju se srasli (sijamski) blizanci. Dizigotna blizanačka trudnoća nastaje oplodnjom dve jajne ćelije koje mogu biti obe na jednom jajniku, po jedna na svakom jajniku ili, što je najčešće, dve jajne ćelije u istom mešku. Smatra se da dve jajne ćelije koje kod blizanačke trudnoće učestvuju u oplodnji potiču od iste ovulacije i bivaju oplođene u jednom polnom aktu.
Dizigotni blizanci mogu biti istog ili različitog pola i ne liče mnogo jedan na drugog. Oni u stvari i nisu pravi blizanci jer ne potiču iz iste jajne ćelije, samo se slučajno zajedno razvijaju u materici.
Blizance delimo i prema broju posteljica. Dizigotni blizanci uvek imaju dve posteljice i dva amniona i nastaju kada se oplođena jajna ćelija podeli unutar perioda od nultog do trećeg dana. Njih je procentualno oko 20-30%. Monozigotni blizanci uvek imaju jednu posteljicu (monohorionski), jedan (monoamnionski) ili dva amniona (diamnionski). Monohorionski diamnionski blizanci nastaju deljenjem jedne jajne ćelije unutar perioda od četvrtog do osmog dana nakon oplodnje. Najređi, monohorionski monoamnionski blizanci nastaju kada se oplođena jajna ćelija deli od osmog do petnaestog dana nakon oplodnje.
Uzrok nastajanja monozigotnih blizanaca nije jasan, dok se kod dizigotnih blizanaca smatra da je uzrok povišeni nivo ljudskog gonadotropina. Sa godinama majke, zahvaljujući lučenju ovog hormona koji podstiče ovulaciju, raste i broj blizanačkih trudnoća. Vantelesna oplodnja povećava verovatnoću nastanka multifetalnih trudnoća. Sa većim brojem vraćenih embriona u toku ovog postupka povećava se i verovatnoća trudnoće sa više plodova.
Tok višeplodne trudnoće se u suštini vrlo malo razlikuje od toka jednoplodne trudnoće. Višeplodna trudnoća zahteva redovno ambulantno ili bolničko lečenje. Neophodno je da pacijentkinja dolazi svake tri nedelje na ambulantne preglede koji se sastoje iz kliničkog, ginekološkog i UZ pregleda. Svrha ovih pregleda je da se na vreme uoče moguće komplikacije po zdravlje majke ili plodova.
Komplikacije su rezultat drastičnijih promena u fiziologiji blizanačke trudnoće. Materica je veće zapremine, veća je i zapremina cirkulišuće krvi majke, pa samim time može doći i do pojave povišenog krvnog pritiska, otoka, proširenih vena i anemije. Subjektivne tegobe u vidu mučnine, povraćanja i povišene telesne težine se teže podnose u višeplodnoj trudnoći.
Učestalost pobačaja kao jedne od najtežih komplikacija znatno je veća kod višestruke trudnoće. Češća je i pojava gestacijskog dijabeta. Komplikacije je potrebno blagovremeno prepoznati, a samim time i na vreme hospitalizovati pacijentkinju kako bi se iste sprečile. Ne treba izgubiti iz vida da višeplodna trudnoća može proticati bez ikakvih komplikacija, pa čak i bez subjektivnih smetnji i teškoća.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda, a vrlo lako se potvrđuje UZ.
Kod žene koja nosi blizance stomak će postati naglašen već u 11. nedelji, skoro nedelju do dve pre nego kod žene koja nosi jednu bebu, a oko 24. nedelje trudnoće stomak počinje da izgleda znatno veće.
Kod blizanačke trudnoće češće se javljaju prevremeni porođaji. Budući da trudnoća traje 40 gestacijskih nedelja, prevremenim porođajem se smatra svaki porođaj do koga dođe pre 37. gestacijske nedelje. Kod prevremenih porođaja dolazi do prevremene pojave kontrakcija, skraćivanja i otvaranja grlića materice. Kako je višeplodna trudnoća drugačija od trudnoće sa jednom bebom, tako i porođaj kod višeplodne trudnoće očekivano može biti drugačiji.
Blizanci se rađaju najčešće između 35. i 37. nedelje trudnoće. Porođaj se može završiti prirodnim putem, carskim rezom ili mešovito, što je i najređi slučaj.
Pretpostavka da nositi dve bebe znači da treba dobiti duplu težinu u odnosu na trudnice koje nose jednu bebu je zabluda. Činjenica je da se dobija više kilograma, ali nikako da se težina udvostruči. Potrebno je jesti zdravo, umereno, u više manjih obroka u toku dana. Osnova zdrave ishrane je balans između masti, složenih ugljenih hidrata i proteina. Mame koje nose blizance ili trojke mogu očekivati da će dobiti između 17 i 25 kilograma za vreme trudnoće.
Kako je materica kod višeplodne trudnoće veća, tako je prisutno i veće rastezanje kože. Međutim, pojava strija nije povezana sa veličinom stomaka, već sa količinom kolagena i elastina u koži.
Izuzetno je važno u trudnoći uzimati folnu kiselinu, naročito u prvom trimestru. Kod blizanačke trudnoće je potrebno uzimati jedan miligram dnevno.
Za većinu roditelja blizanačka trudnoća je veoma uzbudljiva. Svaka trudnoća to jeste, ali blizanačka predstavlja nešto posebno. Šansa da se dobiju jednojajčani blizanci je 3-5:1000.
Blizanci začeti prirodnim putem, bez lečenja neplodnosti, najčešći su među afroameričkom populacijom, zatim kod belaca, pa kod Latinoamerikanaca i Azijata.
U svetu ima više blizanaca nego bliznakinja, ali se ova statistika menja u korist devojčica kada su u pitanju trojke.
Skoro 22% blizanaca je levoruko, za razliku od ostalog dela populacije, u okviru koje samo 10% ljudi daje prednost levoj ruci.
Nova istraživanja su pokazala da mame koje su prirodnim putem rodile blizance žive duže od drugih majki, zato što su generalno telesno jače, zdravije, izdržljivije i imaju duži reproduktivni period.
Savremena tehnologija koja je omogućila snimanje blizanaca u maminom stomaku, pokazala je interesantne činjenice, između ostalog i to da se oni zabavljaju ali i guraju još pre rođenja. Čak se dešava da dominantni blizanac stalno gura onog drugog koji mu nikada ne vraća.
Nositi dva ili više života u sebi nije ništa manje nego čarobno iskustvo. Držanje beba nakon svih bitki učini da roditelji zaborave na sve boli i prethodne probleme.
